kineske borilacke vestine

Kung fu tigra

Tigar ima veoma znacajno mesto u Kineskoj istoriji i mitologoji , i odlikuju ga snaga , izdrzljivost , okrutnost , kao i mudrost i inteligenicija .
Koreni ove vestine , odnosno skupa vestina koje nose ime tigra , mogu se naci jos za vreme Han dinastije u delu doktora Hua To-a koji je imitirajuci pokrete tigra razvio vezbe za ocuvanje zdravlja . Jedan od „predaka” ove vestine je Burmanska drevna vestina Bandasilat . U Saolinu je tigar jedan od obaveznih stilova jer ukljucuje sve aspekte golurukog borennja i borenja razlicitim vrstama oruzija, i sastavni je deo stila pet zivotinja .
Stil tigra se odlikuje velikom snagom i pogodan je za ljude koji su prirodno jaki i krupni . Velika paznja se posvecuje jacanju muskulature . Postoje posebni sistemi vezbi kojima se jacaju kosti i misici, kao i posebne vezbe kojima se otupljuju nervni zavrseci u kozi . Ovako ojacano telo je neosetljivo na bol i otporno na mehanicke povrede, tako da je moguce ne samo primiti udarac protivnika bez posledica vec je moguce i primiti udarac nekim vrstama oruzija, takodje bez posledica . Isto tako, ovako ojacani ekstremiteti mogu povrediti protivnika samom blokadom udarca .Ovaj stil ima nekoliko podstilova , i izvrsio je uticaj na nekoliko drugih kug fu stilova od kojih su najpoznatiji: stil zmaja , Bak Mei , Orlova Kandza, Pa Kua , stil leoparda , stil krabe , stil majmuna , itd. Stil tigra je jedan od tri stila kung fu-a koje je trenirao Kambun Ueci , osnivac Ueci karate stila. Inace Stilova Tigra ima nekoliko , najpoznatiji su : bak fu pai , hong tigar , shu tigar , carcki tigar ,Snezni tigar , shantung tigar , siu lam crni tigar , fu yov pai(tigrova kandza),tosian crni tigar(fak fu pai) . Postoji jos nekoliko stilova tigra, ali se oni nikada nisu poducavali javno pa o njima nema mnogo podataka

Choi Li Fut

Iako je poznat kao juzni stil ,Choi Li Fut je “dete” I juzno kineskih I severnokineskih stilova kung fu-a. Osnivac ovog stila je imao tri ucitelja , dva sa juga I jednog sa severa . Stil kombinuje rucne tehnike juznih stilova i nozne tehnike i rad nogu juznih stilova .
Choi Li Fut je osnovan 1836 godine od strane Chan Heung-a , poznatog borca iz tog perioda . Takodje poznat i kaoDin Yin i Dath Ting Chan Heunmg je rodjen 23 Avgusta 1806 . godine , u selu King Mei u provinciji Guandong. Borilackim vestinama je poceo da se bavi u sedmoj godini , kada je presao da zivi kod strica , Chan Yuen Woo-a . Yuen Woo je bio poznati majstor koji je vestinu ucio u manastiru Saolin u Fudjianu . Chan Heung je pokazao veliki talenat u ucenju i sa petnaest godina je bio toliko dobar u vestini Juznog Saolina da nije imao konkurenciju u nekolko okolnih sela iako je bilo mnogo starijih i iskusnijih boraca , i veoma lako je dobio sve borbe. Sa nepunih sedamnaest godina je zavrsio trening kod strica koji ga salje kod svog prijatelja , takodje majstora Juznog Saolina , Li-Yau San-a . Kod ovog ucitelja je ostao cetiri godine , i za to vreme je kopletirao vestinu Juznog Saolina. Li-Yau San je predlozio mladom uceniku da bi trening bilo najbolje da nastavi kod budistickog monaha Choi Fook-a koji zivi na Lau Fu planini , Jedini problem je u tome sto monah ne zeli da prima ucenike , vec da bude ostavljen na miru kako bi mogao da se potpuno posveti Budizmu . Noseci pismo preporuke od Li-Yau San-a , Chan Heung-u je bilo potrebno prilicno vremena da pronadje monaha , koji je inace imao opektinu na glavi koja je ostavila ruzne oziljke , pa su ga zvali monah sa ranjenom glavom . Chan Heung je monahu predao pismo svog predhodnog ucitelja i bio jako iznenadjen i razocaran kada ga je monah odbio. Bilo potrebno prilicno upornosti i preklinjanja da bi ga monah primio za ucenika , i to samo da ga poducava budizmu , ne i borilackim vestinama . Tako je Heung preko dana dobijao lekcije iz budizma , a nocu vezbao . Jednom je Heung bacao kamenje u vazduh i razbijao ih nogom pre negom sto padnu na zemlju , monah zainteresovan po prvi put za ono sto Heung trenira , pitao ga je da li je to najbolje sto moze , a zatim mu pokazao kamen od preko trideset kilogra i rekao da ga sutne cetiri metra daleko . Heung je uspeo da sutne kamen jedva cetiri metra i pri tome jako povredio nogu . Umesto da ga pohvali , monah zavukao stopalo pod stenu i bez bna[pora ga podigao u vazduh . Ponovo je Heung molio monaha da ga uzme za ucenika , i ovaj pristao , tako da je Heung tu ostao narednih devet godina . Posle zavrseniog treninga Heung se vratio u svoje rodno mesto i naredne dve godine proveo kombinujuci vestine sva tri ucitelja .
Novu vestinu je nazvao Chi Li Fut , po imenima svojih ucitelja , i osnovao je skolu u porodicnom hramu u rodnom selu 1836. godine . Kako je njegova reputacija rasla , bukvalno stotine ljudi su dolazile na obuku.
Nedugo po osniovanju skole , izbilim su opijumski ratovi koji su opustosili Kinu . Kao pravi patriota Heung je otisao u dobrovljoce , da brani zemlju od Britanaca. Posle poraza Kine 1842 on se vratio svojoj porodici. Suprotstavljajuci se Mancu dinastiji ,izmedju 1847 i 1850.godine nastaje veliki broj tajnih drustava koje se sa vise ili manje uspeha bore protiv korumpirane valde i administracije koja je doprionela porazu Kine. Pod vodjstvom Hong Xiu Quan-a , pobunjene trijade su do nogu potukle carsku vojsku u Guanxi-ju 1850. godine, i narednih dvadesetak godina je trajalo uspostavljeno kraljevstvo Tai Ping Tian Guo. Tokom pobune Heungovi ucenici su ga molili da se prikljuci pobunjenicima , ali ih je on kao ubedjeni budista odbio , ipak nikome nije muskratin obuku u borilackim vestinama .Kada su carske trupe vrsile nasilnu mobilizaciju u Ghuandongu kako bi okupile trupe za borbu protiv pobunjenika , Chan Heung je napustio svoje selo zajedno sa poroicom . Konacno , kada vise nije bilo izbora on uzima ucesce u pobuni i osniva veliki broj Choi Li Fut skola na jugu Kine . Te skloe su posluzile kao jezgro iz koga su se dalje sirile revolucionarne ideje.
Kada je Tai Ping Tian Guo kraljevina propala , heung napusta Kinu i ostaje u inostranstvu naredne cetiri godine . Kasnije se vratio u svoje rodno mesto , gde je preminuo u 69.godini.
Vestinu su nasledila njegova dva sina ,Chan On-pak I Chan Koon Pak , koji su takodje bili izuzetni majstori i borci .
Chan Heung je origilnao imao devetnaest asistenata koji su kasnije osnovali svoje skole sirom Kine i popularizovali Choi Li Fut

Mislio sam da pokrenem posebnu temu koja bi se bavila wing chun-om ali sam odustao ,pa cu na jednom mestu izneti nesto podataka o ovom stilu . Prvo bih probao da razjasnim pricu oko "originalnog" i "modifikovanog " wing chuna
Inace ova polemika oko originalnosti vestine posoji samo medju ucenicima Yip Man-a , a poceo je William Cheung tvrdnjom da je on jedini naslednik originalnog Wing Chuna .
Istine radi , a i da bi ljudi shvatili da izjave tipa „beskorisna modifikacija „ nemaju smisla , iznecu podatke do kojih sam uspeo da dodjem.
Prica ide ovako :“ U manastiru juzni Saolin su se skupili najbolji borci tog vremena da bi napravili superiornu vestinu koja ce pomoci kineskom narodu u borbi protiv Mancu dinastije koja je 1644 godina zbacila Ming dinastiju sa vlasti i zavela diktaturu . Manastir saolin je postao srediste pobune protiv Mancu-a. Jedan od petorice monaha predvodnika je izdao svoje saborce i vojska Mancua uz pomoc engleskih topova je razorila manastir , tako da je samo pet monaha prezivelo napad Medju njima je bio izdajnik Bak Mei osnivac istoimenog stila i monahinja Ng Mui , osnivac sistema, koja je svoje znanje prenela devojci po imeni Yim Wing Chun po kojoj je vestina dobila ime . Vestina se od nje na dalje prenosila samo jednom odabranom nasledniku , dok nije presla u ruke dr Leung Jan-a.
Dr . Leung Jan se bavio tradicionalnom medicinom i imao je radnju u Fatsanu ( Foshan , Fat Shan ) . Drzeci se tradicije on je vestini poducavao samo svoja dva sina ,Leung Bik-a i Leung Chun-a, u tajnosti . Treninge je drzao u dvoristu iza radnje . Lokalni menjac novca Chan Wah Shun je video sta se desava i kroz rupu na ogradi dvorista je poceo da posmatra treninge i da sam trenira . Posle nekoliko uspesnih borbi chan Wah Shun se procuo kao borac i to je doslo do Leung Jan-a , koji je prepoznao tehnike svoje vestine (po jednoj verziji ga Leung Jan uhvatio kako spijnira kroz rupu na ogradi ) .Posto se uverio da je Chan Wah Shun uspeo da „skine „ dobar deo vestine , buduci da je kao menjac novca bio jako lukan i inteligentan , Leung Jan ga je prihvatio kao ucenika iako nije bio clan porodice , a iz razloga da bi mogao da ga kontrolise . Shvtajuci da bi jednom mogao da preuizme „grandmastership“ nad originalnim Wing Chunom , buduci da je bio talentovan borac , a i prirodno fizicki jak (bio je visok 180 cm , sto je za kineza tog vremena izuzetno) .Da bi proverio koliko je vestine „skinuo“ Leung Janje dospio borbu izmedju svog mladjeg sina i Chan Wah Shuna koju je ovaj na iznenadjenje doktora dobio. Leung Jan je modifikovao osnovne principe i pokrete, svoje vestine i napravio jednu potpuno novu , inferiornu u odnosu na original , i toj verziji poducio Chan Wah Shuna . Leung Jan i njegov mladji su umrli i vestina je ostala Leung Biku koji se odselio u Hong Kong . Nakon toga Chan Wah Shun je sebe proglasio „grandmaster-om „ wing Chuna i otisao da radi kao msef obezbedjenja na imanje familije Yip Man-a . Yip man je bio poslednji i najmladji ucenik Chan Wah Shuna , od koga je naucio modifikovanu verziju vestine .Posle dolaska komunista na vlast Yip man bezi u Hong Kong i tamo srece Leung Bik-a koji ga prihvata za ucenika ( jedinog ) i od njega biva poducen originalnoj verziji vestine . Yip Man je otvorio skolu u Hong Kongu , i imao mnogo ucenika , koje je ,da bi odrzao tradiciju prenosenja vestine samo jednom nasledniku , poducavao modifikovanoj verziji, a samo je Williama Cheunga poducio originalnoj verziji kada ga je uzeo da zivi kod sebe. Cheung nije poducavao originalnu vestinu vestinu do smrti Yip Man-a 1972 . „
Sada cu pokusati da razjasnim neke stvari u vezi ove price :
- Ne postoje istorijski ( materijalni ) dokazi da je manastir juzni Saolin ikada postojao.Uglavnom svi juzni stilovi kung fu-a vezuju svoje poreklo za taj manastir i pet monaha , uglavnom iz patriotskih i politickih razloga .
- Ng Mui je osnovala stil koji je prenela svojoj ucenici i po njoj ga i nazvala. Kao i u predhodnom slucaju ne postoje dokazi da je pomenuta osoba postojala . Radi se o legendarnoj licnosti koju kao osnivaca vestine navode i sledeci stilovi: Beli zdral Kung fu ( legenda o devojci koju Ng Mui poducava skoro identicna kao u Wing Chun prici) , Wu Mei Pai , neki stilovi zmajevog kung fu-a , Hung Kuen Pet Obrazaca. Takodje je u zavisnosti od price bila majstor Saolin kung fu-a( opet u zavisnosti od price severnog ili juznog) , Wudang kung fu-a ili porodicnog stila generala Yeuh Fei-a . Istina je da je Wing Chun nastao na jugu Kine izmedju 16. i 18. veka i da su ga praktikovali usavrsili i dalje preneli clanovi opere „Crvenih Dzunki( brodova , camaca)“ .
- Vestina se nije prenosila samo jednom odabaranom uceniku . Sam Leung Jan je imao dva ucitelja , Leung Yee Tai-a i Wong Wah Bo-a, koji su pored njega imali jos ucenika . U isto vreme bilo je jos pripadnika opere , poznatih majstora koji su ziveli u isto vreme kada i ucitelji Leung Jana i imali svoje ucenike ciji naslednici rade i danas .Npr. Hung Gun Biu , danas naslednik Garret Gee koji radi Hung Fa Yi verziju Wing Chuna koje je gotovo identicna Cheungovoj „Tradicionalnoj“ verziji , Dai Fa Min Kam od koga vode poreklo Chi Sim wing chun , Yuan Kai San Wing chun , Vietnamski Wing Chun i jos nekoliko manje poznatih stilova, Dai Dong Fung ciji je danas naslednik Leo Man . itd.Iz ovoga se moze videti da Leung Jan nije jedini naslednik vestine Wing Chun-a
- Leung Jan nije poducavao samo svoje sinove i Chan wah Shuna . Istina je da je on imao mnogo ucenika pre i posle njega . Wong Wah Shun, Leung Bak Cheung, Lai Yeung Yin,Muk Yan Wah, Lo Kwai, Chan Kwai,Ho Han Lui , su neki od njegovih ucenika , kao i gotovo svi muski stanovnici sela Gulao ( Gu Lao, Go lo), rodnog mesta Leung Jan-a.
- Chan Wah Shun je tesko mogao da pobedi u borbi maldjeg sina Leunga Jana , jer je on prema postojecim podacima bio mentalno oboleo , i umro je pre nego sto je Chan Wah Shun bio primljen za ucenika .
- Chan Wah Shun nikada nije za sebe tvrdio da je „grandmaster“ bilo cega .
- Ne postje podaci da je Leung Bik ikada bio u Hong Kongu niti da je ikada sreo Yip Man-a .
- Chan Wah Shun nikada nije radio kao obezbedjenje , jedno vreme je drzao skolu borenja , a nedugo posto je Yip Man dosao kod njega da uci doziveo je mozdani udar i umro kao invalid , tako da je Yip Man nastavio trening kod njegovih ucenika .
To je sto se tice cinjenica . a sada bih postavio nekoliko pitanja :
- Leung Jan je bio poznat kao veoma vest borac , i u vreme kada je primio Chan Wah Shuna za ucenika radio Wing Chun dugo vremena . Buduci da je Wing Chun vestina zasnovana na izgradjivanju refleksa , cak i da je izmenio koreografije pokreta , sam sistem i reflekse , reagovanje na napade , i svoju napadacku tehniku tesko da je mogao da promeni , . Refleksi kad se jednom izgrade i kada se usvoji sistem ne mogu se iz korena promeniti i to samo na neko vreme . A pitam se da li bi bilo moguce prevariti nekoga ko je vec izvesno vreme posmatrao sta i kako se radi , a pri tom je bio u poslu u kome covek sebi ne sme da dozvoli da ga varaju ?
- Zasto bi Yip Man izabrao bas Cheunga da mu prenese originalnu vestinu , kad je covek imao dva sina i bar bi meni bilo logicno da oni budu naslednici originala , ili bar neki od rodjaka koji su trenirali kod njega ? Yip Man je bio velikim tradicionalista , i price da njegovi sinovi nisu zasluzili vestinu su u najmanju ruku smesne, jer je obicaj prenosenja celukopnog nasledja sinovima ili najblizim rodjacima kod Kineza svetinja , i taj obicaj se krsi samo u izuzetnim slucajevima , kada nema naslednika ili bi oni bili ugrozeni znanjem ili predmetima koje bi dobili u nasledje.
- S obzirom na to da Kinezi jako postuju tradiciju , kako znamo da Cheung danas poducava original a ne neku modifikaciju , postujuci pravilo da se vestina prenosi samo jednom nasledniku ?

Osnovne karakteristike wing chun-a

Stav i gard u wing chunu
U borbenom stavu u Wing Chun-u oba „mosta „ odnosno ruke treba da budu blizu tela , ukoliko su predaleko gubi se potencijalna eksplozivnost i brzina rakcije , jer je manja putajna za izvodjejne udarca il druge tehnike . Laktovi bi trebalo da budu udaljeni za sirinu jedne sake od tela .Naravno ruke ne treba budu ni preblizu tela , i treba da budu opustene sve do kontakta sa protivnikom . Ovakav gard umnogome podseca na gard klasicnog boksa. Gard u Wing Chun-u je koncipiran tako da se lako prilagodjava datoj situaciji , i obezbedjuje fleksibilnost i lako izvodjenje tehnika .
Stav ne sme da bude ni presirok , jer je borac sa takvim stavom sporiji i manje pokretan ,ni preuzak , jer se na taj nacin ugrozava ravnoteza . Stav terba da bude dobro izbalansiran tako da omoguci fleksibilnost i najvecu mogucu brzinu kretanja , a da se sa druge strane obezbedi dobra ravnoteza, Wing Chun stavovi su principu uzi od stavova uobicajenih kod drugih borilackih vestina jer uzi stavovi omogucavaju vecu mobilnost ,zato sto se manje tezine prebacuje sa noge na nogu prilikom kretanja i lakse izvode okretanja u svim pravcima . Wing Chun stav je konstruisan za fleksibilnost i mobilnost u svim pravcima

stavovi

U wing chunu osnovni stav koji se radi u prvoj formi uci da je najbolja raspodela tezine po 50 % na svakoj nozi . Dalje ,u zavisnosti od situacije ,tezina se rasporedjuje tako da se povecava opterecenje zadnje noge dok ne dodje do 70% i 30% na prednjoj nozi .U Wing Chunu se nikada ne opterecuje prednja noga vise od zadnje sto je karakteristicno za neke druge stilove borenja . U Wing Chunu svi stavovi koji se koriste (u zavisnosti od stila ih ima od tri do desetak ) su samo razrada osnovnog stava , lako se uce i gotovo prirodno se zauzimaju , u prilog tome govori da i ljudi koji ne treniraju borilacke vestine zauzimaju Wing Chun stav kada su primorani da se nekome suprotstave . Stavovi su visoki i malo siri od sirine ramena , dozvoljavaju brzo kretanje u svim pravcima i ne ogranicavaju pokretljivost gornjih ekstrmiteta , takodje ne zahtevaju posebnu fizicku pripremu .

WING CHUN DIREKT

Wing chun direkt se izvodi tako da je pesnica okrenuta vetikalno a lakat je tokom cele putanje udaraca okrenut na dole .Ovakav nacin izvodjenja udarca daje vecu brzinu i strukuralno je snazniji , od recimo bokserskog direkta ( ovo je naravno misljenje wing chun praktikanata).Ruka je potpuno opustena kod izvodjenja sve do trenutka udarca kada se delic sekunde pre udara misici kontrahuju i prenose energiju na cilj . Greska je da misici budu pod tenzijom tokom cele putanje udarca jer ce na taj nacin uspriti udarac i oduzeti mu dobar deo energije . Takodje je veoma bitno da se nauci pravilna i pravovremena rotacija kukova kako bi se iskoristila telesna masa i u udarac unela celokupna enrgija tela .Udarci se mogu izvoditi i bez rotacije kukova ali tako znatno gube na snazi , mada malo dobiju na brzini. Udarna porsina su zglobovi malog i domalog prsta , mada u pojedinim stilovima udarna povrsina je razlicita pocevsi od napred navedne sa dodatkom zgloba srednjeg prasta , pa do zglobova kaziprsta i srednjeg prsta , mada se najcesce koriste prvopomenute udarne povrsine. Ovaj nacin udaranja se koristi da bi se pravlinim drzanjem ruke i koriscenjem ove udarne povrsine izbeglo povredjivanje zgloba sake.
Wing Chun direkt je osnovni udarac u ovoj vestini i potpuno se uklapa u koncept i strategiju stila , putuje duz cetralne linije i istovremeno dok se izvodi stiti cetralnu liniju onoga ko ga izvodi . Takodje se lako izvode serije udaraca velikom brzinom , sto kod drugih vrsta udaraca nije moguce , posebno kruznih udaraca..

Wing Chun – nozne tehnike


Wing Chun stil je poznat po svojoj jedinstvenoj rucnoj tehnici , i danas se najvise paznje posvecuje upravo vezbanju ruku . Ovo je karakteristika stila koji je Yip Man doneo u Hong Kong , i danas vecinja njegovih naslednika iz nekog razloga zapostavlja vezbanje nogu , dok je sam Yip Man bio veliki majstor i mnogo paznje posvecivao noznoj tehnici . Pogresno se misli da Wing Chun kao sistem borenja ima siromasnu noznu tehniku . U stvari je upravo suprotno , Wing Chun stil ima veoma kompleksan i razradjen sistem borbe nogama . Sa noznim tehnikama se prvi put srecemo u drugoj formi , kao i u formi drvene lutke , gde se mogu naci gotovo svi nozni udarci . Jos jedan metod treninga nogu koji se javlja samo u Wing Chun-u je Chi Gerk, koji je pandan Chi Sao vezbama za rukei ima isti cilj i metod samo se vezbaju noge. U prvoj formi ih nema , dok se u trecoj formi javljaju ili ne u zavisnosti od stila . Neki stilovi iz Kine imaju celu jednu formu koja je posvecenja sutiranju i noznim blokovima .
Sistem noznih tehnika Wing Chuna je podeljen u tri osnovne oblasti : osam noznih udaraca ( bot gerk) ,osam noznih principa (bot gerk faat), i dvanaest noznih blokova(sup yee dong gerk) . Ovo na prvi pogled moze izgledati komplikovano , ali same tehnike su koncipirane da se lako savladaju i da se njihovim kombinovanjem moze razviti jedan uspesan sistem borenja nogama . Sam sistem je koncipiran tako da ostane otvoren za interpretaciju . Savladavanje ovog sistema je neophodno da bi borac kompletirao svoj borilacki repertoar tehnika , a dobro uvezbane i inkorporirane nozne tehnike u necijem stilu i maniru borbe mogu biti velika , a ponekad i odlucujuca prednost .
Osam noznih udaraca Wing Chuna se razlicito interpretiraju od strane razlicitih ucitelja . Neki tvrde da se osam udaraca izvode na kraju forme drvene lutke i da je zavrsavaju., Druge skole tvrde da su osam udaraca koji se nalaze u formi drvene lutke tu stavljeni da bi jednostavno predstavljali jos jednu dodatnu vezbu , itd .
Udarci su sledeci :
1. Niski prednji udarac –Dai jing gerk
2. prednji udarac- Jing gerk
3. udarac na stranu- Waang gerk
4. niki udarac na stranu-Dai waang gerk
5. Udarac unutrasnjim svodom stopala – Gerk Booie
6. Outside snap kick – Gaan gerk
7. Udarac kolenom – Hay sut
8. strugajuci udarac –Yaai gerk
Ovo su ofanzivne tehnike i jednostavne su za ucenje i izvodjenje i one predstavljaju osnovu i prvi nivo Win Chun sistema borenja nogama. Vezbaju se na prazno i na drvenom coveku , postoje drilovi osmisljeni za vezbanje ovih tehnika , kao Chi gerk vezbe.
Osam noznih principa su u korelaciji sa osam udaraca. Ovih osam koncepata ili principa su direktno povezni sa nacinom kako se koristi noga. Oni se cesto mesaju sa osam udaraca , ali ustvari ove tehnike reprezntuju ideje koriscenja nogu a ne same tehnike , i u kombinaciji sa udarcima uvode vezbaca na jedan visi , napredniji nivo vestine sutiranja.
Principi su sledeci
1. Podizajne( dung)
2. Zakucavanje(dan)
3. Ciscenje(so)
4. Izvlacenje(tui)
5. kruzenje(huen)
6. izbegavanje(tio)
7. iznanadno ,trenutno dejsto(jut)
8. Chai princip
Kombinacijom principa i tehnika mogu se dobiti razlicite kombinacije tehnika i nove tehnike , itd.
Dvanaest noznih blokova kopletiraju sistem borenja nogama u wing chunui nude potpunu zastitu od napada nogama od pojasa na dole , ali uvezbani borci mogu da ih koriste i na vecim visinima a u nekim situacijama da se blokoraju i napadi rukom. Dvanaest blokova u kombinaciji sa osam principa daju nove odbijajuce i blokirajuce tehnike i tako stvaraju odbranbeni „front“.
Tehnike blokova su sledece:
1.Taan gerk
2.Bong gerk
3.Jut gerk
4.Lon gerk
5.Jeet gerk
6.Pak gerk
7.Wu gerk
8.Au gerk
9.Fok Sut
10.Taan Sut
11.Tor sut
12.Gwai sut

Princip centralne linije u wing chunu

Postoji vise definicija centralne linije ili linije centra kako je neki zovu . U zavisnosti od stila javla se od jedne centrlne linije do vise linija interakcije .Moze se slobodno reci da svaki majstor wing chuna ima svoju interpretaciju ovog principa .
Najcesce se ,vecim ili manjim odstupanjima, centralna linija definise kao imagnarna linija koja spaja centar grudi praktikanta sa centrom grudi protivnika . Duz ove linije nalaze glavne mete napada , oci ,grlo , nos, grudna kost, solarni pleksus, genitalije. Tehnike wing chuna su koncipirane tako da stite centralnu liniju , da bi se dosegli dugi ciljevi koji su van podrucija centralne linije koristi se rad nogu . Osnovni cilj chi sao vezbi je da praktikanta osposobe da dominira centralnom linijom .Napadi duz linije centra omogucavaju da se energija udaraca sto efektivnije prenese na telo protivnika , Odnosno sto su udarci blizi centralnoj liniji to se vise energije prenese na telo .
U nekim stilovima centralna linija je vertikalana linija koja prolazi kroz centar tela deleci ga na dve simetricne polovine , ove polovine su dalje podeljene sa dve horizontalne linije na visoke i niske povrsine , tzv. kapije . najveci deo vitalnih tacaka se nalazi duz ove linije i praktikant uci kako da sacuva svoju i razori protvnikovu centralnu liniju.
U nekim stilovima centralna linija definise centar mase tela i tehnike i rad nogu su prilagodjeni tako da je praktikant uvek pravilno usmeren prema protivniku kako bi zastitio svoju centralnu liniju od napada.
U nekim stilovima se javalja Majka linija , koja predstavlja imaginarnu vertikalnu liniju liniju koja prolazi kroz centar tela i deli ga na dva jednaka dela i duz ove linije se na;laze glavne tacke napada , iz ove linije se izvlaci centralna linija koja u osnovi predstavlja najkraci put izmedju boraca .
Negde operisu sa horizontalnom i i vertikalnom centralnom linijom . neki drugi stilovi wing chuna imaju drugacuje definicije centralne linije



Strategija wing chuna po Augustinu Fongu

Najbolji ugao ili linija napada u Wing Chunu je tzv. unutrasnja linija ili unutrasnja centralna liniija . Da bi se „uhvatila „ unutrasnja linija porebno je kontrolisati protivnikovu liniju napada samo jedan trenutak tako da nije u stanju da napadne .Kontrolom protivnokove unutrasnje linije razara se njegova struktura napada,otvara unutrasnju liniju za napad i cini bukvalno nemogucim protivniku da unutrasnju liniju povrati pre nego primi udarac .Opis unutrasnje linije je prilico komplikovan , zato sto protivnikov svaki pokraet menja najbolju liniju napada. Obicno je to prava linija , ali ima sitacija koje zahtevaju drugaciji pristup , kruzne napade , prilaz sa strane , itd. Ukoliko borac moze da koristi najbolju liniju napada , male su sanse da moze da izgubi.

Najsigurniji i najdirektiniji put napada je put unutrasnje linije .To moze biti prava putanja napada ali i ne mora u, svakom slucaju napad terba da zavrsi u ravni tzv. vertikalne linije majke, odnosno prtivnikovom centru .Na taj nacin se prenosi najvise energije na telo protivnika i nanosi najvise povreda .

U Wing chunu postoji mnostvo tehnika pod zajednickim imenom „ por jung“ sto bi u prevodu znacilo razbijane principa centralne linije . Ova grupa tehnika sluzi za kontrolu ili razbijanje protivnikove centralne linije , kako bi se otvorila unutrasnja linija za napad. U momentu kada se kontrolise protivnikova centralna linija i prekine njegovo kretanje po istoj , sprecava se njegov napad bilo ekstrmitetima , bilo telom tako da se nesmetano moze zadati udarac .“Por jung „ tehnike su veoma bitne jer se njima ne kontrolisu samo protivnikove ruke vec celokupna struktura kretanja-napada-odbrane i zato im se u Wing Chun vestini poklanja velika paznja .
U borbi je bitno ne samo nauciti da se prepozna i iskoristi unutrasnja linija za napad , vec se mora nauciti nacin da se povrati sopstvena sruktura ukoliko protivnik zavlada njome. Dakle mora se obratiti paznja na fleksibilnost i kretanje kako bi se izmenila struktura u naporu da bi se izbegao i kontrolisao dolazeci napad i otvorila nova sopstvena unutrasnja linija za kontranapad .

Wing Chun koriti simultano odbrane i napade , pa se mora voditi racuna o sopstvenoj strukturi u toku napada i takodje kontrolisati protivnikova unutrasnja linija da bi se izbegao kontranapad i efikasno plasirala tehnika . Efikasnije je cuvati sopstvenu centralnu liniju i zastititi sebe silmtanim blokovima i kontranapadima . Na visem nivou majstorstva ovo se radi bez fizickog blokiranja i kontrolisanja protivnika . Protivnik jednostavno nije u stanju da da blokira napad jer ne vidi odakle dolazi .Ovo zahteva potpuno razumevanje principa centralne linije i godine treninga , kretanje je tako prilagodjeno da sklanja praktikanta sa linije napada bez potrebe za fizickim kontaktom i simultano otvara protivnikovu unutranju liniju za napad iz ugla iz kojeg on ne moze efikasno da se odbrani i njegovi blokovi se jednastavno rasipaju u prazno ukoliko ih uopste ima .

Strategija mosta
U Wing Chun-u izraz „ most“ se odnosi na deo ruke od zgloba sake do lakta . Pobeda ili poraz zavise u velikoj meri od toga koliko je jaka pozicija „mosta“ u stavu , pa je iz tog razloga bitno trenirati ruke kako bi se razvio cvrst i stabilan „ most „ . Ovo je od strateskog znacaja , jer onaj ko kontrolise protivnikovu strukturu „mosta“ nalazi se u najboljoj poziciji da plasira udarac jer ima cistu liniju napada . Kontrola protivnikovog „mosta „ je podjednako bitna i za odbranu jer sprecava protivnika da plasira svoju tehniku

Strategija Yin-a i Yang-a

Wing Chun postuje principe Yin-a i Yang-a u svim aspektima . Yin je taman, negativan,prazan, mekan ili pasivan aspekt svega . Yang je svetao ,pozitivan , postojan , cvrst ili aktivan deo stvari. Nista nije u potpunosti yin ili yang , i na kraju yin prelazi u yang i obrnuto. Ove ideje su znacajne u strageiji borenja , jer napad je aktivan ili yang, ali mora postati pasivan onda kada se energija oslobodi . Dobar borac intuitivno zna koja je protivnikova ruka ili noga aktivna , a koja pasivna . On ce tako tempirati napad da razori aktivnu ili spreci pasivnu da postane aktivna . Ovo zahteva mnogo vezbanja . Poznavanje Yin-a i Yang-a u sopstvenim tehnikama ce pomoci da se vidi i oseti Yin i Yang u protivnikovim tehnikama . Potpuno razumevanje i ovladavanje ovim principima umnogome unapredjuje vestinu borbe
U borbi se stalno menjaju Yin i Yang u svakoj tehnici . Praktikant mora znati koja mu ruka /noga aktivna a koja pasivna i sta to znaci u odnosu na protivnika , mora da zna da razdvoji aktivnu i pasivnu stranu da bi mogso da razume protivnokove ruke/noge.Ako praktikant ne moze da razdvoji aktivno od pasivnog , meko od tvrdog , yin od yanga , nece biti u stanju da kontolise sopstvenu tehniku , dakle da bi se kontrolisao protivnik mora se prvo u potpunosti kontrolisati sopstvena tehnika.Wing Chun borac se neprestano
krece imedju Yin-a i yang-a u svojim tehnikama kao bi izvukao iz njih maksimum snage i efikasnosti . Kako bi rekli stari majstori , tehnika mora da tece, sto bi znacili neprestano menjanje izmedju krajnosti. Tehnika udarca koje je u principu yang ima usebi i malo yina , takodje defanzivna tehnika koja yin ima u sebi malo yanga . Borac , da bi efektivno odgovorio na svaki protivikov pokret/tehniku u svojoj tehnici menja kolicinu yina i yanga .Tehnika napada kao direkt koja je u principu yang mora se pretvoriti u jin kada je isti udarac blokiran , tako da se moze „uplivati’ u kontrolisucu tehniku kako bi se povratila pravilna struktura .
Yin i yang se mogu primeniti na sve aspekte borenja . Trba znati kada napasti , a kada ne u relaciji sa protivnikovom yin i yang stranom. Strana kojom protivnik napada je aktivna strana , i na ovo se odgovara tako se njegov pkret presrece pre zavrsetaka i tada njegova aktivna strana postaje pasivna dok se napada njegova centralna linija . Ako se protivnik napada nakon sto je zavrsio napad, napada se njegova pasivna strana da bi se sprecila da postane aktivna .Ako nema analize pokrata napada se njegova otvorena strana. Ovo su samo neki neki od primera koriscenja yina i yanga u wing chunu .

strategija prvog napada

Napasti prvi je jedna od strategija wing chuna koja se cesto korisi . Uputiti udarac prvi znaci kontrolisati situaciju tako sto ce protivnik biti prinudjen da na napad odgovori na nacin koji lako predvideti , pa i ako napad ne prodje protivnik je izgubio inicijativu i to stvara situaciju za drugi napad . Napasti prvi ne znaci bezglavo krenuti na protivnika vec ga napasti tako sto ce sopstvena centralna linija biti maksimalno zasticena , a tehnika koja se upucuje treba da isprovocira protivnika da reaguje na nacin koji ce omoguciti da se sledecom tehnikom kontrolise njegova struktura sto dalje vodi u lako plasiranje sledeceg napada . Ova strategija ne podrazumeva da obavezno treba napasti prvi , moze i protivnik napasti prvi , ali odgovarajucom reakcijom , obicno sklanjanjem sa direktne putanje napada i napadom na nebranjenu zonu protivnika , ili kontranapadom ( ovo podrazumeva izuzetnu brzinu) postize se isti efekat .

Wing Chun stanje uma

Wing Chun razvija um na takav nacin, da reaguje kroz osecaj i misljenje, , i to tako sto sto izostrava cula da vide i osete protivnika u celini i svaki njegov deo ponaosob , da vide i osete svaki pokret , svaki propust , svaku nameru. Biti svestan svoga tela i protivnikovog tela i donositi svesne odluke bez refleksivnog delovanja se stice dugim treningom. Wing Chun trenira coveka da razume sadasnji trenutak i da prepozna sve u sto se desava u tom trenutku i sve vezano za njega . Wing Chun na taj nacin postaje deo covekovog bica i ogranicenen je samo samim covekom .

Strategija „ zatvaranja prolaza“

„ Zatvaranje otvora“ je izraz koji se koristi koji se koristi u wing chunu da opise nacin na koji se pokriva distanaca izmedju borca i protivnika.Rastojanje do protivnika se mora pokriti brzo u cilju zarobljavanja protinikove strukture i otvaranja njegove centralne linije.Zatvaranje prostora na ovaj nacin sprecava protivnika da izvede udarac dok se simultano otvara prostor za nas napad. Ukoliko se prostor pokrije bez hvatanja i kontrole protivnikove strukture , mnogo se rizikuje i protivnik moze lako da preuzme inicujativu.
Wing Chun je vestina koja se oslanja na ekonimiju pokreta i efikasnost , a rizikovanje nije ni ekonomicno ni efikasno. „ Zatvaranja prolaza“ nije jednostavna vestina i zahteva dobar „timing“, osecaj , dobre reflekse ,brze reakcije , fleksibilne stavove, i sposobnost da se analizira protivnikova struktura u trenutku. Ovo se trenira godinama kroz chi sao i man sao vezbe .
Agresivni i brzi napadi su cesto najbolje resenje za „ zatvaranje otvora“ . Agresivnost u Wing Chunu znaci uleteti brzo u protivnika i napasti ga , pritom uspostavljajuci kontrolu nad situacijom . Agresivnost ne znaci napasti prvi po svaku cenu bez analize situacije . Da bi se pokrio prostor na ovakav nacin mora se imati potpuna kontrola sopstvene snage i tehnike , kao i da se brzo izvrsi analiza kontra mera koje protivniku stoje na raspolaganju , kako bi se sve to pokrilo i napad biio uspesan. Brzina je bitna,a takodje se mora voditi racuna o pravovremenosti napada , jer ako je protivnik uvezban borac , serija brzih ali vremenski lose uskladjenih napada daje protivniku priliku da razbije „ timing „ napada i da se nadje u poziciji da zagospodari strukturom i razori nasu centralnu liniju . Dakle prostor se zatvara brzo uz korektan „timing“ i kontrolu .
Dalje ,potrebno raditi tri pokreta istovremeno da bi ova taktika dala rezultate , ovo znaci da rucne tehnike ( napada i kontrole) moraju da budu uskladjene sa promenom stava , odnosno promenom polozaja tela u stavu . Ako su ova tri pokreta dobro koordinisana protivniku ce biti znatno teze da se odbrani od ovakvog napada , jer je naleteo na snazan stav , kontrolisuci pokret i udarac, a sve to u istom momentu.
Strategija mosta
U Wing Chun-u izraz „ most“ se odnosi na deo ruke od zgloba sake do lakta . Pobeda ili poraz zavise u velikoj meri od toga koliko je jaka pozicija „mosta“ u stavu , pa je iz tog razloga bitno trenirati ruke kako bi se razvio cvrst i stabilan „ most „ . Ovo je od strateskog znacaja , jer onaj ko kontrolise protivnikovu strukturu „mosta“ nalazi se u najboljoj poziciji da plasira udarac jer ima cistu liniju napada . Kontrola protivnikovog „mosta „ je podjednako bitna i za odbranu jer sprecava protivnika da plasira svoju tehniku

CHI SAO
Chi sao predstavalja instrument u razvoju wing chun borca , njegova funkcija je da razvije takozvane kontaktne reflekse,kroz kontinuirano koriscenje simultanih tehnika blokova i napada.
Takmicarski chi sao ima tendenciju koriscenja nekoliko „omiljenih“ tehnika i na tome se ,uglavnom , trening zavrsava , ne radeci dalje na razvoju novih strategija odbrane . Ovo je potpuno suprotno pravoj sustini Wing Chun vestine koja nastoji da borca oslobodi bilo kakvih sablona u borbi . Dobar borac reaguje na ono sto vidi i oseti a ne nastupa sa unapred pripremljenim setom tehnika. Ovo je jalov a cesto i opasan nacin pristupa borbi , jer borba ne podleze nikakvim pravilima i zakonitostima ( sem zakonima fizike) .
Prava funkcija chi sao vezbi je da pripremi borca tako da lako moze da oseti tehniku koja dolazi od protivnika , da oseti njegovu energiju pri kontaktu.U sustini chi sao uci borca da kontrolise energiju protivka

KUNG FU LEOPARDA


Po predanju ovaj stil borbe osnovao je Mot , veliki majstor Coj Li Fut kung fu-a.. Po drugoj verziji stil osnovao izvesni Jueyuan uz pomoc Yufeng-a i Li Sou-a. Sam stil je svakako stariji i nastao je na jugu Kine , i odlikuje se velikom brzinom i snagom. Pesnica se formira na takav nacin da u svakom momentu moze da udari ,gurne , ogrebe , slomi , ili uhvati svaku povrsinu sakojom dodje u kontakt . Omiljeno mesto za napad su rebra , zglobovi i sva mesta mesta koja se daju lako povrediti. Skokovi su cesti i iznenadni i i cesto su uvod u udarac . Danas se ovaj stil vezba u okviru stila pet zivotinja .
Snezni leopard je pod stil ovog sistema borenja i odlikuje se uptrebom laktova i kolena , kako za napad tako i za odbranu . Stil je nastao na Tibetu .

KUNG FU PANTERA


Ovaj stil se danas vezba u okviru jedne verzije stila pet zivotinja . Karakterisu ga kruzno kretanje oko protivnika , koristi se veliki zamah za izvodjenje udaraca , a prsti ojacani dugim treningom su savijeni tako da podsecaju na panterovu sapu , ove tehnike bukvalno sluze za cepanje protivnikove koze i misica . Inace, ovaj stil sadrzi sve tehnike kung fu-a leoparda , smatra se njegovom visom formom , i koristi trecu formu ( katu , sastav) leopardovog stila. Rad nogu je pozjmljen iz kung fu-a tigra .

Rangiranje u kung fu-u
Nacina rangiranja i obelezavanja stepena ima koliko i kung fu stilova . Svaki stil ima specifican nacin obuke , poreklo , filozofsku i tehnicku osnovu , pa iz toga proizilazi i nacin napredovanja i obelezavanja tog napretka. Neki stilovi koriste marame razlicitih boja za obelezavanje ranga( marame inace sluze za pridrzavanje pantalona) , neki stilovi nemaju nikakva obelezja , neki stilovi su presli na rangiranje koje je identicno sa Japanskim borilackim vestinama , neki koriste odela (kimona ) razlicitih boja ,negde se koriste jin-jang simboli razlicitih boja itd . Inace je u vecini stilova rangiranje zasnovano na strukturi hijerarhije tradicionalne kineske porodice , pa iz toga proizilaze kod vecine zvanja i titule .
Kod muskaraca su sledeca zvanja:
SI JO - osnivac sistema
Si Tai Gung - veliki majstor , obicno naslednik osnivaca
Si Gung - majstor
Si Bok – stariji instruktor
Si Fu – instruktor
Si Suk –mladji instruktor
Si Hing –stariji ucenik
Si Di – madji ucenik
Sing San – prijatelji i simpatizarei vestine koji ne treniraju ali im se ukazuje veliko postovanje

Zvanja kod zena su sledeca
Si Jo - osnivac sistema
Si Tai Po - veliki majstor , naslednik osnivaca
Si Po - majstor
Si Di Go –stariji instruktor
Si Fu – instruktor
Si Go Mui –mladji instruktor
Si Je –stariji ucenik
Si Mui – madji ucenik
Sio Mo – prijatelji i simpatizarei vestine

WING CHUN ISTORIJA


Wing chun je najrasprostranjeniji stil kung fu-a koji se trenira van granica Kine , dok se u kini vezba samo na jugu uglavnom u Foshanu I okolini . Danas postoji preko dvadeset razlicitih stilova Wing Chuna I svaki ima svoju legendu o nastanku stila . Svakako najpoznatija legenda potice iz Linije Yip Man-a iz Hong Konga ciji je stil svakako najpoznatiji .Kao I vecina juznih stilova I wing chun svoje poreklo vezuje za jednog od pet predaka.prica ide ovako : Posle spaljivanja manastira Juzni Saolin jedan od pet predaka , monahinja Ng Mui se sklonila u manastir Beli zdral na obroncima Daliang planine , koja se nalazi na granici Secuan I Junan provincija. . Jdnom prilikom je posmatrala borbu izmedju zdrala I zmije I impresionirana I nadahnuta pokretima obe zivotinje u kombinaciji sa Saolinskim boksom postavila osnove nove vestine . Vestina je mogla da bude prenesena samo nekome ko je odan Ming dinastiji , I Ng mui je na kraju uzela za ucenika devojku poi menu Yim Wing Chun , poznatu po svojoj lepoti I inteligenciji . Devojku je na silu hteo da ozeni lokalni pripadnik vlasti Mancu dinastije. Koristeci novu vestinu devijka je lako porazila napasnika u borbi I tako se spasila nezeljenog braka . Kasnije se udala za trgovca solju Leung Bak Chao-a kome je prenela vestinu . On je kasnije preneo vestinu clanu Opere crvenih dzunki Leung Lan Kwai-u koji je vestinu dalje preneo ostalim clanovima opera, od kojih su svakako najpoznatiji , wong wah bo , leung yee tao , dai fa min kam, hung gan biu dai dong fung ….
Ucenici ovih ljudi su kasnije osnovali razlicite stilove Wing Chuna , koji se vise ili manje razlikuju. Ove razlike poticu idatle sto su clanovi opera vec bi li majstori razlicitih borilackih stilova ,pre nego sto su dosli u kontakt sa Wing Chunom , i svako je vestinu prilagodjavao sebi i ubacivao vec postojece znanje .Drugi stilovi u svoje legende ukljucuju I Chi Sim-a(Jee Sin Sim See) Miu Hin-a(Mew Hing) , cak i Bak Mei-a , pa I neke manje poznate licnosti iz tog perioda. Bez obzira na razlicite legende o nastanku ovog stila borenja , nesumnjivo je da stil potice od clanova opere crvenih camaca , bez obzira da li su ga sami konstruisali ili ga naucili iz nekog drugog izvora .
Wing Chun je vestina koju odlikuju visoki stavovi , niski nozni udarci , serije udaraca , koncentracija na “centralnu liniju” , nema pravih blokova vec su tehnike blokiranja koncipoirane da rasipaju I skrecu dolazecu silu , od oruzija se koriste leptir macevi I zmajeva motka , I koristi drvenu lutku kao vazan deo treninga

Pozdrav svima !!
Evo polako stavljamo u funkciju nas novi izgled sajta!!Uskoro ce biti sve stranice gotove!!Malo se strpite i Hvala svima jos jednom
Sensei S

TAI CHI CHUAN

Postoji pet glavnih skola Tai Chi Chuan-a , koji nose ime po porodici koja ih uci ili ih je poducavala.

Ch’en stil

Yang stil

Sun stil

Wu ili Wu\Hao stil ili Wu Yi-hsiang

Wu stil ili Wu Ch’uan-yu i Wu Chien –Chuan

Yang stil je najpoularniji I sa najvise sledbednika dok je Wu\Hao stil sa najmanje praktikanata . Stilovi imaju gotovo isti terorijski pristup , razlike se mogu naci u drugacijim sistemima treninga.
Postoji grupa ucenja koja se naziva Wu Tang ( Wudang) stil Tai Chi Chuan .

Osnivanje ove vestine se pripisuje Chang San –feng-u . Taostickom monahu koji je ziveo u drugoj polovini dvanaestog veka . Kao mlad on je trenirao Tao Yin vezbe disanja , koje su bila uobicajena praksa toistickih monaha, takodje je izvesno vreme proveo u manastiru saolin gde je majstorirao Saolin stil borenja . Kombinujuci svoja znanja on je osmislio “meki” concept borenja koji je karakteristican za Tai Chi I srodne verstine. NJemu se takodje pripisuje 13 pokreta tai Chi-a koji se nalaze u svim formama tai chi chuan-a . Ne postoje materijalni dokazi konji bi potvrdili pricu o osnivacu ovog stila . Chan San Feng je vestinu preneo monasima manastira Wudang planine , koji danas tvrde da rade originalnu , neizmenjenu verziju Tai Chi-a . Podatke o osnivacima porodicnih stilova treba uzeti sa rezervom , jer se radi o legendarnim figurama cije je postojanje jako tesko dokazati. Cen stil je najstariji I iz njega su se razvili ostali porodicni stilovi Tai Chi-a .



LEGENDARY FIGURES
|
Zhang Sanfeng*
circa 12th century
NEI CHIA
|
Wang Zongyue*
|
|
THE 5 MAJOR CLASSICAL FAMILY STYLES
|
Chen Wangting
1600-1680 9th generation Chen
CHEN STYLE
|
+-------------------------------------------------------------------+
| |
Chen Changxing Chen Youben
1771-1853 14th generation Chen circa 1800s 14th generation Chen
Chen Old Frame Chen New Frame (Small Frame)
| |
Yang Lu-ch'an Chen Qingping
1799–1872 1795–1868
YANG STYLE Chen Small Frame, Zhaobao Frame
| |
+---------------------------------+-----------------------------+ |
| | | |
Yang Pan-hou Yang Chien-hou Wu Yu-hsiang
1837–92 1839–1917 1812–80
Yang Small Frame | WU/HAO STYLE
| +-----------------+ |
| | | |
Wu Ch'uan-yü Yang Shao-hou Yang Ch'eng-fu Li I-yü
1834–1902 1862–1930 1883–1936 1832–92
| Yang Small Frame Yang Big Frame |
Wu Chien-ch'üan | Hao Wei-chen
1870–1942 Yang Shou-chung 1849–1920
WU STYLE 1910–85
108 Form |
| Sun Lu-t'ang
Wu Kung-i 1861–1932
1900–70 SUN STYLE
| |
Wu Ta-kuei Sun Hsing-i
1923–72 1891–1929

MODERN FORMS

from Yang Ch`eng-fu
|
|
|
+--------------+
| |
Cheng Man-ch'ing |
1901–75 |
Short (37) Form |
|
Chinese Sports Commission
1956
Beijing 24 Form
.
.
1989
42 Competition Form
(Wushu competition form combined from Sun, Wu, Chen, and Yang styles)

Pozdrav zuti care!!
Primetio si da se menja izgled sajta,nadam se da ti se svidja!!Drago mi je da si tu sa nama!!
Pozdrav
Sensei S

Pozdrav svima!!!
Senseiu i Administratoru kazem bravo!!! Lepo bogami stalno se nesto menja nabolje ali......daj zavrsite vise sajt da malo vise uzivam !!!
POZDRAVCINA

Tu sam , pratim sta se radi .

Evo linka jednog zanimljivog sajta

http://www.angelfire.com/ny/kungfu123/MegaSite.html